Dobro poznavanje folklora, pre svega kletvi, verovanja, poslovica, bajki i priča, omogućilo je autorki da spretno i znalački ukomponuje epizode u strukturu priče čiji cilj u svakom trenutku ima na umu, a to je: da pokrene čovekovu misao o tome šta sve može biti, kakve nebeske i kosmičke sile okružuju čoveka, da li nauka može dati odgovore na onosvetsko viđenje života.
Neki unutrašnji glasovi upozoravaju junake na značenja vezana za lekovite izvore, strahove od urokljivih oči, bojazni od toga šta simbolizuje bunar u korenu jabuke, raskršća, tri Stane, sveto drvo. Autorka niže s posebnom lakoćom pisanja situacije iz kojih se naziru mnoge nepoznanice u prividno harmoničnom kosmosu, dovodi čitaoce u dilemu, popravlja misli, gradi neke svetove o kojima se pričalo, ili koje je sama doživljavala u svojoj intuiciji tokom tegobnog života.
Okvir većine priča, a broje više od pedeset je san. Profesor Slavka Stojanović tumači simbole zapamćene u snu, dovodi ih u vezu sa mogućim događajima, strepi da se neki od njih ne ostvari. U tom nastojanju da snu pripiše funkciju, ulazi na terene psihologije. U snu se dešavaju snažni potresi od nagoveštaja dramatičnih događaja. Reprezentativan primer je priča Popovo kolo. Sam naziv upućuje na nespojivost dva simbola, na boje koje u narodnom verovanju ne znače dobro. Melodija koja preseca san kazuje kako u priči piše "nije san uvek laža, i istina je". Pitanje je kompleksno i za mnoge nerešivo, kao u poenti priče: "E, sudbina meša karte, a mi igramo, igramo... Ono što s neba dođe teško se i sa većom silom na zemlji može zaustaviti i sprečiti. Sudbinu nikako ne možemo promeniti. Ako te čeka moraš joj u susret poći". Čovek otkriva dublja i sakrivena značenja postojanja - poručuje autorka i na taj način priču čini otvorenom za komunikaciju sa čitaocem.
Raznovrsnost tema vezanih za tradiciju, životnu filozofiju, jezik i identitet ukazuje na vrednost ovih priča. U njima, kao u riznici, čitalac pronalazi zaboravljena zrnca istine zaodenute mitsko-fantastičnom odorom. Detalji koji upotpunjuju slike mesta zbivanja radnje, drame junaka i njihove dijaloge pravo su bogatstvo koje pričama daje posebnu draž. Poneke podsećaju na bajke ili antibajke, neke su humoristične ili satirične, a najveći broj slika događaje koji su na granici stvarnog sa fantastičnim. U njima se mogu pronaći krugovi iz kojih nema izlaza ili religiozne zamisli pred kojima se čovek skameni ili izgubi glas. Takva je priča Kod đavoleske buke, Urokljive Đurđine oči, Znamenja sa neba i dr. Pomenuli smo samo nekoliko naslova s namerom da ukažemo na neobičnost, za današnje prilike, prilaženja literarnom stvaranju. Autorka je s velikim psihičkim naporom gradila karaktere junaka i uz pomoć dijaloga otvarala vrata njihovih životnih drama. U svima provejava tuga, ponegde se pojavi tračak nade, tek da pokaže da je u životu moguće sve. Čak i voda pobegulja ili žižak kojim se osvetljavaju tajnoviti svetovi pitanjem: Šta je moguće u nemogućem? Kakvu funkciju imaju simbolički znaci koji kriju neke istine s one strane stvarnosti?
Prof. dr Stana Smiljković
Prof. dr Momčilo Zlatanović
