Kao što u znacima, glasovima, tragovima starina ima simbolike, tako je ima i u nazivu sela. Preobraženje-metamorfoza, preobražaj, promena, upravo su druga imena sela koje je, više nego druga, i drugačije od drugih primalo i trpelo promene. To su mahom duhovne, manje fizičke, ali ako su preobražavali ljude-doseljenike sa juga i duhom Cincara, preobražavali su vode i gore, sjajna nebesa, vetrove koji su se tu ukrštali, puteve... Preobražavali su te ljude svojom životnom filozofijom, pričom, kulturom. Išli su i dalje. Prenosili misao o sebi i svojim korenima.
Ova knjiga predstavlja jedno novo viđenje sveta čoveka Preobraženjčanina. Ona nije klasična monografija, reklo bi se da je to jedna neispričana priča o ljudima znanim i neznanim, svim pratećim elementima i životnim pojavama. Autor slika selo u prošlosti i selo u sadašnjosti; sa nostalgijom priziva sećanja staraca ili više generacija njih, rekonstruiše njihove priče o sebi i svojim lozama, opisuje život ne sela u klasičnom smislu, već varošice, sa sokacima i zanatlijskim radnjama, pismenim ljudima, prvom bibliotekom, školom. Oživljava slike tadašnjeg života preobraženjskog sveta i njihove sveukupne aktivnosti, dočarava zvuk tuge za prohujalim vremenima.
Nezaobilazna lokacija sela vuče autora da i više nego što je neophodno, uz dosta detalja iz literature, koji su često u labavoj vezi sa osnovnom temom knjige, i žive priče ljudi, a svaki je čovek jedna priča, istakne geografske i druge odlike mesta. S obzirom na starinu nekih toposa Vranjske kotline, pa i Preobraženja, neminovno je obraćanje dalekoj prošlosti, te uz pomoć retrospektivnih događaja i istorijskih činjenica, čitalac formira sliku o selu koje ima svoj životni razvoj. Moćna Dušanova carevina, a kasnije carovanje njegovih naslednika, beleži u svojim letopisima i poveljama postojanje pravoslavnih svetilišta i sam značaj mesta u trgovinskom pogledu.
Autor ističe značajne podatke o stanovništvu, privremenom životu, značajnim trgovinskim vezama sa jugom-jugozapadom, putnim pravcima koji su vodili do Soluna i dalje, uticajima koji su prodirali iz manastira Hilandara do Svetoga Prohora. Selo ima svoje vode što je uticalo na specifičnosti života, obradi zemlje, gajenju poljoprivrednih kultura itd. Služeći se komparativnom metodom u izlaganju činjenica, autor se začas iz sadašnjosti vrati u prošlost, i sa radošću beleži naizgled zaboravljene podatke o značaju ovoga sela, o verovanju ljudi, poreklu određenih rodova, o njihovoj ishrani, snovima, braku, školstvu, jeziku dijalekta, legendama, poslovicama, narodnim bajkama i pojanjima, o čudotvornosti lekovitih trava i još o koječemu.
Naravno, ova zbivanja, kako ističe autor, dešavaju se oko najsvetijih objekata u selu: Crkve, koja nosi naziv Preobraženje Gospodnje, i škole, čiji podaci datiraju iz daleke 1880. godine. Crkva i škola su selu na ponos pa i čitavom kraju jer bile su rasadnici duha, kulture i jezika, iznedrile su značajne ljude, ostavile neprocenjive pisane spomenike. Danas, sa žalošću se konstatuje, i jedan i drugi objekat postoji; škola je prazna, crkvu posećuju vernici o značajnim praznicima. I reke više ne teku onako kako su tekle u prošlosti, sa sokaka su izbrisani njihovi nazivi, kao da utihnjuju i ptičji horovi, ostala su samo imena mesta za koja su vezane stare legende i verovanja, koja se prepričavaju, ali i polako nestaju. Dragoceni zapis autora o svemu što je narod Preobraženja kroz vekove stvorio, učiniće da se od zaborava spase sve ono što je sačuvano do današnjeg dana. To će, vremenom, osvežavati sećanja i opominjati generacije koje dolaze o tome kakvi su običaji u selu bili u svakojakim prilikama, kako su se slave spremale i slavile i kako je narod svojim jezikom mudrosti beležio. Značajno mesto u radu predstavlja izvorno narodno stvaralaštvo koje je autor predano zabeležio i uobličio. Osim toga, poseban odeljak detaljno govori o školstvu i prosvetnim prilikama u Vranjskom kraju i Preobraženju u XIX veku i posle oslobođenja od Turaka do današnjeg dana. Pomenute su značajne ličnosti prosvetnih radnika, njihova borba u savlađivanju pismenosti, želja da se kraj i selo izvedu iz neznanja i ukorenjenog straha, od novog i nepoznatog.
Svemu što je u razvoju sela i života u njemu, prethodi jezik. Autor je najpre na jeziku preobraženjskog čoveka zabeležio narodno stvaranje, a zatim, dao rečnik manje poznatih reči i izraza po azbučnom redu objašnjenih da bi se detaljnije zadržala na osobinama govora, Ističe da govor ovoga kraja-sela pripada prizrensko-timočkom dijalektu, i kreće od fonetskih specifičnosti preko morfoloških odlika govora do sintakse koju primenjuje u anegdotama i poslovicama. Na kraju knjige navode se značajne ličnosti koje su pronele slavu i ime Preobraženja po mnogim gradovima Srbije jer su se svojim umom i vrednošcu vinuli u visoke sfere nauke i umetnosti.
Andrić kaže: "Sa malo razuma, dosta napora i mnogo dobre volje, sve se u životu na kraju krajeva, da nekako udesiti. Ali to i jeste najgora strana života da se sve u njemu mora stalno udešavati. U očima ljudi koji vole život ovakav kakav je, tj. u očima velike većine, to je dobro i prirodno, jer za njih sve stvari u svetu i postoje samo utoliko ukoliko ih oni svojom aktivnošću mogu da udese i prilagode svojim potrebama." Ova knjiga-himna selu, zasigurno će poslužiti ljubopitljivim i umnim ljudima kao osnova za dublja i drugačija istraživanja naselja koje sada živi staračkim životom.
Kao takva knjiga o Preobraženju zaslužuje život, te je svesrdno preporučujemo za objavljivanje.
Recenzenti
Dr Stana Smiljković
Dr Jovan Janjić
Dr Stana Smiljković
Dr Jovan Janjić
