Logičkim redosledom kroz sva tri dela knjige, one nas znalački najpre uvode, a zatim još veštije vode, kroz problematiku pismenog izražavanja. Od teorijskih osvrta, uz korišcenje odabrane metodičke literature u nas, (jer uvek je dobro podsetiti se šta o odabranom problemu kažu drugi autori), koji je obrađen u I delu knjige preko povezivanja teorije o oblicima kulture izražavanja sa praktičnim uputstvima i preporukama o njihovom uvođenju u nastavni proces o čemu se razmatra u II delu knjige, do primera koji se lako mogu primeniti u praksi - III deo knjige.
Aktuelni nastavni plan i program i školski program u našoj osnovnoj školi iz oblasti srpskog jezika i književnosti dobar deo sadržaja i aktivnosti vezuje, upravo, za permanentno razvijanje svih oblika izražavanja. Te aktivnosti i sadržaji prepliću se i sa drugim nastavnim predmetima, te je samim tim, nastojanje autorki ove knjige da se postigne viši nivo kvaliteta pisanja mnogo značajnije.
Potrebno je napomenuti da knjiga poseduje elemente koji otvaraju put ka čitaocima, a to su neposrednost u izlaganju, jasnost i konkretnost u davanju preporuka i, nadasve, to što otvoreno provocira, zahteva i traži da se nastavi sa upornim radom na poboljšanju pismenosti. Prilozi koje ona sadrži, a koji se odnose na praktičan rad u školi, podstaći će učitelje i nastavnike da najpre proanaliziraju svoj pređašnji rad sa učenicima, zagolicati ih da ponešto od bogatih primera primene i da sami, shodno karakteristikama učenika sa kojima rade, urade slične vežbe i tako lakše ostvaruju zahteve nastave.
Neophodno je istaći da su u postupku prikazivanja primera za praktičan rad sa učenicima, autorke krenule od I razreda i jednostavnijih programskih zahteva na ovom nivou obrazovanja, proširujuci svoje primere kako zahtevi nastave postaju složeniji iz razreda u razred. One su na tom putu sastavljenom od finih, sitnih koraka, jasno uočile značaj učitelja kao partnera u vaspitno-obrazovnom procesu. On je taj koji: sluša, savetuje, upućuje, popravlja, izoštrava stil, vodi učenika odmereno i strpljivo kroz proces od elementarne pismenosti ka stvaralaštvu.
Istaknut je i značaj konstantnog rada samih učenika kroz izradu domaćih zadataka, pismenih zadataka, čitanja dečje štampe i literature za decu, kao i prvi pokušaji samostalnog pisanja i objavljivanja tih radova na školskim oglasnim tablama ili časopisima za decu. Autorke su se dotakle i delikatne teme ocenjivanja pismenih zadataka učenika. Podsećaju na potrebu da postoje prepoznatljivi znaci koji se koriste prilikom pregledavanja zadataka učenika, ali i na to da je vrednovanje zadatka celovit i odgovoran posao jer učenički zadatak treba doživeti kao produkt nadahnuća, znanja, iskustva i emocionalnog stanja.
Da su autorke svesne značaja dečjeg stvaralaštva i njegovog stalnog podsticanja i razvijanja govori i činjenica da je knjiga ilustrovana primerima likovnih radova dece iz cele Srbije.
Može se zaključiti da spoj teorijskih znanja, praktičnih primera i zadataka za proveru i proširenje dečjih znanja, daje ovoj knjizi dimenziju koja će na pravi način povezati želju i težnje autorki sa onima koji je budu čitali i koristili u svom radu. Sa uverenjem da će ona biti još jedan značajan doprinos za poboljšanje nastavne prakse u našoj osnovnoj školi, preporučujem njeno objavljivanje.
Danica Kocevska
prof. raz. nastave s.r.
prof. raz. nastave s.r.
