Na osnovu programskih zahteva i najnovijih dostignuća u didaktici i metodici nastave srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi, pripremile su za objavljivanje rukopis Predškolska i školska lektira.
U uvodnom delu sažeto i precizno ukazuju na nove principe i metode u analizi književnih dela iz predškolske i školske lektire. Autorke ističu da književnost ima svoje mesto u predškolskom vaspitanju. Ukazuju na moderan metodički i metodološki pristup predškolskoj lektiri. Analizirani su tekstovi Branka Ćopića, Desanke Maksimović i Milovana Danojlića. Vodile su strogo računa o uzrastu dece. Prilikom pisanja pripreme za praktičan rad iz oblasti razvoja govora, konsultovale su i vaspitačice sa dužom praksom u struci.
Najveći deo rada posvećen je školskoj lektiri u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole.
Govori se podrobnije o ciljevima i zadacima nastave maternjeg jezika, o tumačenju mnogih književnih vrsta, o metodama rada, kreativnosti učitelja, o vidovima obrade književnih dela iz školske lektire, o aktivnostima učenika itd.
Moderna nastava školske lektire traži da sva deca budu aktivna prilikom analize književnih dela. Pišući o obradi bajke u trećem razredu osnovne škole, autorke naglašavaju: "Pri svemu ovome nastavnikov zadatak biće da organizuje, posmatra, stimuliše, procenjuje i potpomaže različite procese sticanja znanja o bajci kod učenika, ali i da otklanja poteškoće i nedoumice". Savremena nastava književnosti traži veću povezanost sa drugim umetnostima, s muzikom, filmom, televizijom itd. Sve više dolaze do izražaja emocionalno-psihološka priprema, rad učenika u grupama, samostalan rad kod kuće i dr. Samim tim i nastavnikova uloga postaje složenija.
Najveću vrednost ovog obimnog rukopisa predstavljaju savremene interpretacije mnogih književnih tekstova iz programa školske lektire (pesama, poslovica, priča, bajki, romana). Sav rad je usmeren ka jezgru umetničkog dela. Pri tome se uvek ima u vidu i jezičko-stilski kompleks.
Interpretacije pesama iz nastavnog programa često su suptilne. Takve su, npr., analize Plavog zeca od Dušana Radovića i Kako spavaju tramvaji od Milovana Danojlića. Autorke ovog rukopisa imaju istančano osećanje za sliku i zvuk u stihovima.
Znatna pažnja posvećena je bajkama narodnim i pisanim. naznačeno je šta u kom razredu treba učenici da saznaju o bajci. Izvanredno su analizirane: Čardak ni na nebu, ni na zemlji, Bajka o labudu od Desanke Maksimović, Carevo novo odelo od Andersena, Staklareva ljubav od Grozdane Olujić, Trnova Ružica od Braće Grim i druge. Retke su ovakve nastavne analize bajki u našoj pedagoškoj i metodičkoj literaturi.
Posebno poglavlje je Obrada romana u IV razredu. Traži se duža i svestranija priprema učenika za nastavni čas. Dati su modeli nastavne interpretacije ovog epskog dela. Analiza Bele Grive od Renea Gija je izvrstan primer kako se uz osmišljenu pripremu učenika može doživeti i protumačiti dečji roman.
Poslednje poglavlje, pisano na višem intelektualnom nivou, odnosi se na jezično-literarne igre u funkciji razvoja govora dece. Analizirane su pesme Plavi zec od Dušana Radovića, Slušajte od Desanke Maksimović i Deco, gledajte, pada list od Mirjane Stefanović. Ukazale su i na elemente jezično-stilskih igara u fantastično-bajkovitoj priči Brane Crnčevića Bosonogi i nebo. Na kraju su zaključile: "Ispravno poniranje u književne slike, veze reči i rečenica pokazaće i stepen učenikovih mogućnosti za samostalnim i kreativnim radom, bez kojega nema napredovanja u jeziku i govoru."
Profesor dr Stana Smiljković i profesor Slavka Stojanović znalački i brižljivo napisale su delo Predškolska i školska lektira. Ono je svojevrstan spoj teorije i prakse. Interpretacije književnih dela iz predškolske i školske lektire moderne su i u skladu sa psihofizickim i drugim mogućnostima učenika. Traže se istine o ljudima i životu koje sadrži književno delo. Međutim, uvek se ima na umu i činjenica da su pesma, bajka, roman i druge književne vrste umetnost reči.
Smatramo da će delo Predškolska i školska lektira biti od velike koristi u nastavnom radu. Zbog toga ga predlažemo za objavljivanje.
Prof. dr Momčilo Zlatanović
