Dragi učitelju,
U ovoj knjizi naći ćete neke vidove obrade dramskih tekstova, dramatizacije učenih priča i sačinjene dramatizacije sa tematikom iz života dece i njihovog okruženja. Knjiga će vam pomoći da uspešnije organizujete časove na kojima ćete potpuno i sistematično osposobljavati učenike za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film). Preko obrade dramatizovanih tekstova i dramatizacije učenih, učenici od I do IV razreda će usvajati osnovne teorijske i funkcionalne pojmove iz pozorišne i filmske umetnosti i navikavaće se na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji.
Akustičke vežbe (vežbe u slušanju) - otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika nastavnika, druga, glumca i spikera u I razredu, dosta će pomoći pripremi za čitanje i pisanje. Uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije, kao i negovanje poželjnog slušanja govornika i sagovornika, vežbaju učenike u posmatranju, a i slušanju.
Prikazane obrade dramatizovanih tekstova i neki vidovi dramatizacije, sačinjeni za ovu knjigu, a za učenike II razreda, pomoći će uvežbavanju čitanja dijaloškog teksta po ulogama. Književni i funkcionalni pojmovi iz oblasti dramskog dela i dalje će se usavršavati: dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog, pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja u ovom razredu.
Razvijanje kulture usmenog izražavanja će u ovom razredu teći, između ostalog, i preko pozorišnih predstava.
U trećem i četvrtom razredu, kao i u ostalim razredima od petog do osmog, sa obradom teksta, pa i teksta u dramskom obliku počinje se posle uspešnog čitanja naglas i u sebi. Književno-umetničko delo se čita i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje proučavanje teksta.
Učenike treba navikavati da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu dokazuju činjenicama iz samog teksta i tako se osposobljavaju za istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova.
Tumačenje književnog dela u nižim razredima, u načelu je predteorijsko i nije uslovljeno poznavanjem stručne terminologije. To nimalo ne smeta da i običan razgovor o tekstu, u mlađim razredima, bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Učenicima treba omogućavati da slobodno iskazuju svoje utiske, osećanja, misli, izazove, slikovitom i figurativnom primenom pesničkog jezika.
Književna umetnost i zadaci nastave maternjeg jezika, zahtevaju da obrada književnog teksta bude doživljena, kreativna, da zalazi dublje u njegove slojeve, istražuje tanana značenja, nagoveštaje i nijanse. U idejnu suštinu dela i njegove poruke, učenici se najbolje uvode uočavanjem uzročno-posledičnih veza - obrazlaganjem ciljeva, namera i postupaka likova i motivisanjem njihove voljne aktivnosti i ponašanja s moralnog, društvenog i psihološkog stanovišta.
Pri obradi epskih dela posebna se pažnja posvećuje tematskoj građi i motivima, njihovom umetničkom oblikovanju i rasporedu u okviru sižea. Događaji, situacije, scene, konflikti, osećanja i postupci ličnosti prate i tumače sa spoljašnjeg (epskog) i unutrašnjeg (lirskog) stanovišta. Književni likovi se posmatraju kao nosioci radnje, pokretači akcija, učesnici i svedoci u događajima. Obrada likova je najdublje poniranje u suštinu epskih i dramskih dela, jer obuhvata fizičke i duhovne osobine ličnosti, njihove želje, osećanja, stavove, postupke, odnose prema drugima, ispoljavanje pomoću reči i dela.
U trećem i četvrtom razredu treba navikavati učenike da ljude i životne pojave ne posmatraju uprošćeno, u crno-beloj slici. Treba otkrivati što više ispoljenih osobina, likova i pokazivati da i pozitivne ličnosti mogu imati neku negativnu osobinu, a negativne pozitivnu.
Kada je u pitanju dijaloški tekst i upravni govor, ističe se uslovljenost govorne situacije, otkrivaju se osećanja, želje i namere ličnosti, obraća se pažnja na ponašanje učenika u razgovoru, na način govorenja, značenja rečenoga, na kazano i prećutano, na sklad, ili nesklad između reči, misli i dela.
U trećem i četvrtom razredu nastavlja se sa upućivanjem učenika u jezgrovit, glasan, pravilan govorni izraz. Ispravljanjem i uvežbavanjem pravilnog izgovora glasova stvara se dobra osnova za učenje čitanja i pisanja, a potom i za obradu lirskog, epskog i dramskog teksta.
Prikazane dramatizacije ili obrada dramatizovanog teksta pokazuje određeni postupak, koji vi ne morate uvažiti, ali ga možete modifikovati prema vašim potrebama i uslovima rada. Pretpostavljamo da su vam neki postupci poznati, ili da ste ih već primenjivali, ali sigurni smo da ima i takvih s kojima ćete se prvi put sresti. Nadamo se da će vam nova saznanja pružiti radost otkrivanja i biti putokaz ka novim idejama.
Trudite se da budete inovatori u svom poslu i kada je u pitanju dramsko delo u nastavi. Ako u nečemu niste baš sigurni, potražite pomoć knjige koju vam nudimo.
Akustičke vežbe (vežbe u slušanju) - otkrivanje i razlikovanje zvukova, šumova i tonova, razlikovanje govornih karakteristika nastavnika, druga, glumca i spikera u I razredu, dosta će pomoći pripremi za čitanje i pisanje. Uočavanje pokreta, dinamike kretanja, mimičkih aktivnosti i gestikulacije, kao i negovanje poželjnog slušanja govornika i sagovornika, vežbaju učenike u posmatranju, a i slušanju.
Prikazane obrade dramatizovanih tekstova i neki vidovi dramatizacije, sačinjeni za ovu knjigu, a za učenike II razreda, pomoći će uvežbavanju čitanja dijaloškog teksta po ulogama. Književni i funkcionalni pojmovi iz oblasti dramskog dela i dalje će se usavršavati: dramski junak, dramska radnja, dramski sukob, dijalog, pozornica, glumac - na nivou prepoznavanja u ovom razredu.
Razvijanje kulture usmenog izražavanja će u ovom razredu teći, između ostalog, i preko pozorišnih predstava.
U trećem i četvrtom razredu, kao i u ostalim razredima od petog do osmog, sa obradom teksta, pa i teksta u dramskom obliku počinje se posle uspešnog čitanja naglas i u sebi. Književno-umetničko delo se čita i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje proučavanje teksta.
Učenike treba navikavati da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu dokazuju činjenicama iz samog teksta i tako se osposobljavaju za istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova.
Tumačenje književnog dela u nižim razredima, u načelu je predteorijsko i nije uslovljeno poznavanjem stručne terminologije. To nimalo ne smeta da i običan razgovor o tekstu, u mlađim razredima, bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Učenicima treba omogućavati da slobodno iskazuju svoje utiske, osećanja, misli, izazove, slikovitom i figurativnom primenom pesničkog jezika.
Književna umetnost i zadaci nastave maternjeg jezika, zahtevaju da obrada književnog teksta bude doživljena, kreativna, da zalazi dublje u njegove slojeve, istražuje tanana značenja, nagoveštaje i nijanse. U idejnu suštinu dela i njegove poruke, učenici se najbolje uvode uočavanjem uzročno-posledičnih veza - obrazlaganjem ciljeva, namera i postupaka likova i motivisanjem njihove voljne aktivnosti i ponašanja s moralnog, društvenog i psihološkog stanovišta.
Pri obradi epskih dela posebna se pažnja posvećuje tematskoj građi i motivima, njihovom umetničkom oblikovanju i rasporedu u okviru sižea. Događaji, situacije, scene, konflikti, osećanja i postupci ličnosti prate i tumače sa spoljašnjeg (epskog) i unutrašnjeg (lirskog) stanovišta. Književni likovi se posmatraju kao nosioci radnje, pokretači akcija, učesnici i svedoci u događajima. Obrada likova je najdublje poniranje u suštinu epskih i dramskih dela, jer obuhvata fizičke i duhovne osobine ličnosti, njihove želje, osećanja, stavove, postupke, odnose prema drugima, ispoljavanje pomoću reči i dela.
U trećem i četvrtom razredu treba navikavati učenike da ljude i životne pojave ne posmatraju uprošćeno, u crno-beloj slici. Treba otkrivati što više ispoljenih osobina, likova i pokazivati da i pozitivne ličnosti mogu imati neku negativnu osobinu, a negativne pozitivnu.
Kada je u pitanju dijaloški tekst i upravni govor, ističe se uslovljenost govorne situacije, otkrivaju se osećanja, želje i namere ličnosti, obraća se pažnja na ponašanje učenika u razgovoru, na način govorenja, značenja rečenoga, na kazano i prećutano, na sklad, ili nesklad između reči, misli i dela.
U trećem i četvrtom razredu nastavlja se sa upućivanjem učenika u jezgrovit, glasan, pravilan govorni izraz. Ispravljanjem i uvežbavanjem pravilnog izgovora glasova stvara se dobra osnova za učenje čitanja i pisanja, a potom i za obradu lirskog, epskog i dramskog teksta.
Prikazane dramatizacije ili obrada dramatizovanog teksta pokazuje određeni postupak, koji vi ne morate uvažiti, ali ga možete modifikovati prema vašim potrebama i uslovima rada. Pretpostavljamo da su vam neki postupci poznati, ili da ste ih već primenjivali, ali sigurni smo da ima i takvih s kojima ćete se prvi put sresti. Nadamo se da će vam nova saznanja pružiti radost otkrivanja i biti putokaz ka novim idejama.
Trudite se da budete inovatori u svom poslu i kada je u pitanju dramsko delo u nastavi. Ako u nečemu niste baš sigurni, potražite pomoć knjige koju vam nudimo.
Autori
